Anatomija i plesači: kako da sačuvate svoj dragoceni „instrument“

Anatomija i plesači: kako da sačuvate svoj dragoceni „instrument“

Za razliku od većine drugih struka, plesači kao instrument svog rada koriste svoje telo – a ne neki spoljašnji objekat.
Tu se postavlja pitanje – da li je potrebno da oni bolje upoznaju svoj instrument? Odnosno, da li bi bilo poželjno da nauče makar osnove anatomije? O fiziologiji, biomehanici i kineziologiji da i ne govorimo…
Zdravorazumski stav bi bio – da, poželjno je da uče. To je i moj stav.
Ali pregledajući nastavni plan i program obrazovnih ustanova u sferi plesa (na nivou srednjoškolskog i visokog obrazovanja) primetila sam da ne postoji ni jedan od navedenih predmeta. Ni osnove.
Da li je u redu učiti buduće plesače i plesne pedagoge kako da habaju svoj instrument (jer svako naprezanje dovodi neizbežno do habanja, tj. trošenja) a ne učiti ih kako da ga sačuvaju? Ne pokazati im gde su slabe tačke, gde je veća a gde manja potrošnja ili izdržljivost, ne naučiti ih kako da programiraju trenažni proces da bi, kada treba, bili na vrhuncu forme, a kako da samo sačuvaju nivo utreniranosti tokom odmora?
Po meni, to je veliki propust.
A u svetu vlada potpuno drugačiji trend.
Trend gde plesači koriste znanja iz drugih oblasti – iz oblasti sporta, da budem precizna. I ta znanja im pomažu da dostignu ono što im je za ples i potrebno – veći obim pokreta, stabilnost, snagu i izdržljivost. Uz obavezno smanjivanje učestalosti povreda.
Jer ples, pored toga što je umetnost, jeste i sport. Vrhunski plesači imaju velike zahteve od svog tela, svog instrumenta, kao i vrhunski sportisti.
I sve je više literature o anatomiji u svrsi plesa, o kineziologiji u plesu, o biomehanici za plesače, o periodizaciji treninga u plesu.
Možda se očekuje od plesača da sami pronađu pomenute knjige i prouče ih?
Ali verujte, to skoro niko ne želi da uradi. I ne radi.
I onda smo tu gde smo – ne naučimo ih dovoljno. Ne spremimo ih da svoj instrument koriste znajući od čega se sastoji, kako radi, i kako da uz minimalne napore dobijemo maksimalne rezultate.
Odnosno, učimo ih da rade bez čitanja makar osnovnih instrukcija, na slepo.
Šteta.
Znanja već postoje, instrukcije su već napisane, samo ih treba pročitati i upotrebiti.

V. B.

This Post Has One Comment

Leave a Reply