UČITI ILI NE UČITI (različite plesne stilove)? Ili SYTYCD FENOMEN

UČITI ILI NE UČITI (različite plesne stilove)? Ili SYTYCD FENOMEN

Ne znam kako vi, ali ja ne podnosim monotoniju.

I ono što mi najviše smeta jeste rutina koja se ponavlja iz dana u dan, jedno te isto iznova i iznova.

Upravo zbog toga, na svojim časovima sa svojim denserkama radim različite plesne stilove – od klasičnog baleta (hvala roditeljima, tokom detinjstva sam završila baletsku školu) do hip hopa, sa mnogo međustanica između.

Da li je korisno učiti različite plesne stilove?

Godine prakse su, naravno, dovele do toga da mogu da izvedem zaključak.

Moje iskustvo govori – da, jeste.

A evo i razloga:

Raznolikost

Monotonija može da otera i najredovnije polaznike. Da biste izbegli da po sat vremena radite jedan korak (a verujte, to u nekim školama rade) ubacite malo raznolikosti u svoje časove! To može biti najbolja odluka koju ćete doneti. I nikada vam neće biti dosadno na času – ni vama kao predavaču, ni njima kao polaznicima.

Jer ipak, vaši polaznici plaćaju ne samo da bi naučili nešto, već i da bi prijatno proveli to vreme u vašoj školi.

Bićete u toku

Svaka nova mrvica znanja dobro dođe. A kad se radi o plesu, treba imati makar široko osnovno znanje. Jer, može vam se desiti da vas kao instruktora plesa (nekog) pitaju, recimo, o razlici između contemporary dance i kontempa (da, razlika postoji). Odlično je ako u tom trenutku možete da zablistate svojim znanjem, umesto da odgovorite: „Pa znate, ja radim drugu vrstu plesa, i o ovom baš ne znam ništa.“ Makar osnove treba znati. Na kraju krajeva – PLES je vaš posao. Ni pekara ne pitaju da li peče samo kifle, ili i krofne.

Strpljenje

Dostizanje makar osnovnog nivoa u nekom novom stilu plesa zahteva vreme. Ništa se ne može postići preko noći. Naravno da neko vreme vaše telo može biti iznenađeno neočekivanim zadacima koje treba da uradi, ali – znate i sami – practice makes perfect!

Fleksibilnost i umeće – ili SYTYCD fenomen

Na ovoj tački ću se malo duže zadržati.

Vežbanjem različitih stilova plesa vi dozvoljavate svom telu da ne sledi samo ustaljene nervno-mišićne šeme, napravljene dugogodišnjim vežbanjem jednog stila, već mu dozvoljavate da stvara i nove. Da razbija šablone, osposobljava se za drugačije (ne teže, ne lakše, jednostavno DRUGAČIJE) izazove.

I to vas čini BOLJIM u onome šta radite.

Prvo –nećete biti ograničeni naučenim stereotipom.

Drugo – u slučaju promene (učitelja, škole, koreografa) moći ćete brže da se prilagodite novim zahtevima.

Treće – povećaćete sopstvenu fleksibilnost i snagu zadajući sebi nove tipove i obime pokreta, kao i izdržljivost vežbajući više.

Iz svog ličnog iskustva, to nije uopšte lako.

Kao neko ko je sa klasičnog baleta prešao na hip hop, najveći problem mi je bio da dozvolim svojim leđima (da ih nateram, u stvari) da se pogure. Da savijem ramena ka napred i pomerim centar težine. SAMO TO je zahtevalo višemesečni trud.

Jer ne možete igrati hip hop sa leđima „kao da ste progutali motku“…

I tu dolazimo do fenomena SYTYCD (So You Think You Can Dance).

Za one koji ne znaju, to je sad već višedecenijski američki šou koji se bavi plesom, sa franšizama u svim većim zemljama. Premijeru je imao 2005. godine, od producenta Američkog idola Sajmona Fulera i Najdžela Litgoua, da bi se razvio u ogromnu industriju sa koncertima širom Amerike, promotivnim turama, i višemilionskim auditorijumom.

I tu se audicijom biraju vrhunski plesači – svako se predstavi u svom matičnom stilu – koji mogu da kroz nedelje vežbanja postignu i druge stilove. Osnovni stil svaki plesač donosi sa sobom, naravno, a od prisutnih koreografa zavise ostali stilovi koji se rade.

OBAVEZNI SU: latin i standard ballroom (plesovi u paru – cha-cha, jive, mambo, paso doble, rumba, samba, salsa; foxtrot, tango, Argentine tango, quickstep, Viennese waltz i slow waltz), street styles (hip hop, popping, locking, lyrical, breaking, waacking, voguing, commercial, stepping)  modern i lyrical, jazz, musical theatre (Broadway, burlesque, tap, can can).

I dešava se da vrhunski plesači u svom stilu ne mogu da mrdnu dalje od prvog kruga izbora – da ne prođu u sledeći krug.

Zbog čega?

Zato što su suviše zarobljeni u stereotipe svog stila. Zbog toga što ne mogu da nauče neki drugi stil.

To naravno, ne mora da bude loše. Mogu da ostanu u svom stilu, gde su već dokazano dobri.

Ali nije ni dobro.

I to nas dovodi do sledeće tačke na spisku.

Skromnost

Što više učite, shvatate koliko ima još toga da se nauči. I da ni jedan plesni stil nije LAK. Ni na jedan ne treba gledati sa omalovažavanjem.

Može da vam se svidi ili ne, da vam ide ili ne, ali ćete sigurno CENITI trud plesača koji se bave tim stilom.

Uostalom, ako mislite da znate sve, kako ćete ikakvo novo znanje primiti?I kao zaključak, poznavanje šireg gradiva od osnovnog vas čini boljim stručnjakom, nekim ko ume da sagleda širu sliku, nekim ko ulaže u sebe i svoje znanje. A u eri kada je kontinuirano samoobrazovanje neophodno, takvi stručnjaci se cene.

V. B.

Leave a Reply