Prekomerna seksualnost dece u plesu

Orenburg, Rusija, 2015. godina.

Školska predstava u prepodnevnim časovima, u publici deca predškolskog uzrasta, roditelji, i deca osnovne škole.

Na scenu izlaze dvanaestogodišnje devojčice u kostimima pčela, po sceni hoda medved Vini Pu.

I kreće ples – twerk.

Tokom plesa, one skidaju suknje. Evo i snimka:

Roditelji ustaju puni negodovanja, izvode decu napolje.

Cela priča zbog video snimka poprima viralni efekat, dolazi do ispitivanja na državnom nivou, a zbog velikog pritiska javnosti koreograf koji je napravio datu postanovku biva otpušten sa svoje pozicije.

Pored takvih, bilo je i mišljenja da je to “samo ples, pa šta”.

I tu dolazimo do pitanja koje i ja postavljam.

Da li je u redu da maloletna deca izvode ples sa seksualnim aluzijama, u seksi kostimima, i/ili uz muziku gde je tekst više nego eksplicitan?

Moje mišljenje je tu vrlo strogo – NE, NIJE U REDU!

U društvu gde je seks roba, a seksualnost način da prodate proizvod, dobijete lajkove, podignete rejting i gledanost, decu treba zaštititi od svega toga!

Zašto?

Zato što ih u suprotnom izlažemo velikoj opasnosti.

Opasnosti da će SEBE posmatrati samo kao telo, kao seksualni objekat, opasnosti da će biti pretvoreni u pogodnu metu za seksualne predatore, da će ono što nikako nije u redu biti predstavljeno kao normalno ponašanje.

I tu dolazimo do uloge plesnih instruktora – učitelja – trenera.

Radeći na plesnim takmičenjima kao sudija, primetila sam da je sve više neprimerenih kostima, koreografija, plesnih pokreta, pesama uz koje deca plešu.

I mada je to sve pravilnikom uredno zabranjeno i propisano šta sme a šta ne, u praksi se to ne poštuje.

Umesto da se seksualno eksplicitna odeća, muzika i pokreti diskvalifikuju, njih nagrade. I to je svetski trend!

Treba da se zapitamo – šta je cilj nas, plesnih edukatora?

Da negujemo bezbednu, zdravu i srećnu sredinu za dete koje je došlo da trenira, i puno poverenja se stavilo u naše ruke, ili da ga (makar i nesvesno) guramo u opasnost i rizik čije posledice može da oseća do kraja života?

Drage kolege, molim vas da razmislite.

Sama definicija seksualnog zlostavljanja kaže (između ostalog) da je zlostavljanje i izlaganje neprimerenom sadržaju.

Sve što mi uradimo, kako se obučemo, uz kakve pesme igramo – šalje znake deci koja se na nas ugledaju – jer oni su došli zato što VOLE ples.

Ostavite deci da budu deca.

I oblačite ih primereno godinama, pravite im koreografije koje su primerene za dete, a ne za seksualno aktivne žene.

Jedino ako delamo kao zajednica, možemo nešto postići.

Jer u 92% prijavljenih slučajeva seksualnog zlostavljanja dece krivični slučaj NIJE NI POKRENUT.  A 61% ukupnog broja prijavljenih slučajeva je sa područja Beograda.

I ne postoji podatak koliko uopšte ima slučajeva seksualnog zlostavljanja dece u Srbiji, ne postoji nacionalna studija sa takvim rezultatima. Pretpostavlja se da je broj prijavljenih slučajeva samo vrh ledenog brega.

Dokle sve to ide, pokazaće i najnoviji primer.

Dat je originalni (francuski) plakat za film sa leve strane, i Netflix-ova verzija plakata za tržište USA sa desne. U filmu se radi o 11-godišnjim devojčicama koje se bave plesom.

Posle izuzetnog pritiska javnosti, Netflix objavljuje javno izvinjenje zbog nepriličnosti plakata, i vraća se na originalnu verziju.

Evo i izvinjenja TV mreže:

Deca su ranjivija nego što pokazuju i nego što mi mislimo.

Pokažimo ličnim primerom šta je u redu, a šta ne.

Zaštitimo decu.

V. B.

Leave a Reply