LIBRETO – ŠTA JE TO?

LIBRETO – ŠTA JE TO?

Možda ste primetili da je mnogo lakše pratiti neko scensko delo (operu, balet ili mjuzikl) ako znate o čemu se u tom delu zapravo radi.

I da bi linija priče svima bila jasna, tu je LIBRETO.

Libreto (italijanski libretto) – je tekst za muzičko-scensko delo, obično za operu ili operetu.  Libreto za balete je, u osnovi, samo priča kao podložak za kompoziciju i koreografiju.

Ponekad se kao libreto uzme već postojeće književno delo – to je slučaj, na primer, sa baletom „Romeo i Julija“ (muzika Sergej Prokofjev) i „Pepeljuga“ (muzika Sergej Prokofjev).

Ovde ću dati skraćene verzije libreta velikih baleta, da kad sledeći put odete da gledate neku baletsku predstavu, možete svom susedu da objasnite o čemu se radi. 🙂

Labudovo jezero (muzika Petar Ilič Čajkovski)

Najčuveniji od svih takozvanih velikih belih baleta.

Princ Zigfrid se zaljubljuje u prelepu Odetu koju je zli čarobnjak Rotbart začarao. Ona je devojka samo noću a preko dana se pretvara u belog labuda. Ta čarolija može nestati (naravno) samo ako Odetu neko zavoli snagom prave ljubavi.

Princ odluči da predstavi Odetu svojoj majci, kao svoju buduću ženu, ali zli čarobnjak to otkriva i sprečava time što Odetu zatvori, a na dvoru se pojavljuje sa svojom ćerkom Odilijom – crnim labudom. Zbog čarolije princ ih pomeša. Misleći da je Odilija u stvari Odeta, on joj obećava da će se sa njom venčati. Odilija tada pokazuje svu svoju virtuoznost, izvodeći 32 fuettea (baletskih okreta) što tu ulogu i čini jednom od najizazovnijih u svetu baleta.

Saznavši da je princ očaran crnim labudom, Odeta očajna beži. Zigfrid otkriva da je prevaren i ide za njom. Uprkos oluji koju zli čarobnjak izaziva, princ ga savladava i dolazi do Odete.

Prava ljubav pobeđuje zlo, čarolija je razbijena, beli labud se ponovo pretvara u devojku.

Silfida (muzika Žan–Madlen Šnajchefer)

Prva premijera ovog baleta bila je još davne 1832. godine, u koreografiji Filipa Taljonija koji je ovaj balet napravio za svoju ćerku, čuvenu balerinu Mariju Taljoni.

Ovo je prvi balet gde je igra na vrhovima prstiju, u takozvanim špic patikama imala estetski element a ne akrobatski.  Da bi pokazala svoj izvanredan rad na vrhovima prstiju, Marija je skratila suknju, što je u to vreme smatrano skandaloznim.

Silfida je šumska vila koja je začarala Džejmsa, Efinog verenika, ukrala mu verenički prsten i primorala ga da je prati. Očaran njenom lepotom, Džejms je spreman na sve ne bi li osvojio njenu ljubav. Zla veštica Medž je natopila veo otrovom, i rekla Džejmsu da ga baci Silfidi oko vrata da bi je osvojio. On vešticu posluša, ali Silfida od toga umire.

U međuvremenu njegova verenica Elfi nalazi utehu kod Gurna, koji je oduvek bio u nju zaljubljen i njih dvoje se venčavaju.

Džejms ostaje sam i očajan.

Karatkeristika ovog baleta je vazdušasto, skoro vanzemaljsko pojavljivanje i efemerni pokreti Silfide, vazdušastog bića, koje potiče iz nekog drugog sveta.

Žizela (muzika Adolf Šarl Adam)

Vojvoda Albert se udvara lepoj seljančici Žizeli, zavodi je i ona se zaljubljuje u njega. Lovočuvar Ilarion koji odavno voli Žizelu je upozorava da bude oprezna – jer ona ne zna da je vojvoda već veren princezom.  Žizela koja voli svom snagom prve ljubavi, kada otkriva prevaru gubi razum i umire.

Mučen grižom savesti, vojvoda Albert dolazi na njen grob. Odjednom, prikazuje mu se duh Žizele. Proleću bele senke. To su Vile, duhovi prevarenih devojaka koje su umrle pre svog venčanja. One se svete mladićima navodeći ih na igru do smrti. Mirta, njihova kraljica, naređuje da Alberta usmrte igranjem u vilinskom kolu. Albert gubi snagu i pada, verujući da mu je došao kraj. Zvona objavljuju svitanje. Bele senke iščezavaju. Nestaje duh Žizele, Albert ostaje sam. Snaga večite ljubavi ga je spasila.

Krcko Oraščić (muzika Petar Ilič Čajkovski)

Ovo je novogodišnji balet, koji se na pozornicama celog sveta izvodi tokom novogodišnjih i božićnih praznika.

Libreto baleta bazira se na priči „Krcko Oraščić i Kralj miševa“, koju je napisao E.T.A. Hofman.

To je priča o devojčici Klari, koja je na Božić dobila drvenu krckalicu za orahe u obliku malog vojnika.

Tokom noći, Kralj Pacova šalje svoju vojsku protiv koje se bori Krcko zajedno sa drugim igračkama, koje su tokom noći oživele.

I ovde dobro pobeđuje, i mali drveni vojnik se pretvara u prelepog princa zahvaljujući ljubavi dobre i lepe Klare.

Drugi čin baleta se odigrava u Kraljevstvu Slatkiša, gde je princ odveo Klaru da joj se zahvali. Upravo u tom činu je i jedna od meni najlepših numera (i baletskih koreografija) – Ples Šećerne vile.

V. B.

Leave a Reply