You are currently viewing PLESNE POVREDE

PLESNE POVREDE

Poslednjih godina plesna medicina se sve više odvaja od tradicionalne kulture sportske medicine. Pošto se povrede plesača procenjuju i proučavaju iz različitih medicinskih perspektiva, postaje sve očiglednije da postoji ozbiljna potreba za specijalistima plesne medicine da obrazuju ne samo plesače već i menadžere plesnih kompanija i plesne instruktore.
Svest o povredama među plesačima i njihovoj potrebi za pravilnim lečenjem i rehabilitacijom postala je prihvaćenija od strane plesne zajednice. Pravovremena procena i lečenje mogu olakšati rehabilitaciju plesača i smanjiti rizik od oštećenja ili povreda opasnih za karijeru. Rano intervenisanje i lečenje mogu uštedeti novac, vreme i sprečiti potencijalnu dugoročnu invalidnost. Obučavanje mladih plesača nosi sa sobom pozitivnu tendeciju smanjenja rizika od budućih povreda.


VRSTE POVREDA
Postoje dve vrste mehanizama povreda uobičajenih u plesu: povrede izazvane prekomernom upotrebom i povrede izazvane traumom.
Većina plesnih povreda obično spada u kategoriju prekomerne upotrebe. S obzirom na brojne ponavljajuće pokrete u plesu, veća je učestalost povreda izazvanih prekomernom upotrebom, koje se obično javljaju tokom nastave ili na probama, za razliku od povreda tokom nastupa.
Količina povreda se sezonski povećava kako se povećava učestalost proba i nastupa. I još jedan faktor koji doprinosi nastanku povreda izazvanih prekomernom upotrebom uključuje – uzrast plesača.
Otprilike 50 posto ukupnih plesnih povreda su povrede stopala i skočnog zgloba.
Pošto se statistički najčešće povređuje skočni zglob, mi ćemo u ovom tekstu obraditi taj tip povrede.

ŠTA JE UGANUĆE ZGLOBA?
Uganuće skočnog zgloba je povreda koja je posledica pogrešnog izvrtanja ili uvrtanja skočnog zgloba (distorzije). Većina uganuća skočnog zgloba nastaje kada iznenada napravite pogrešan korak, uvrnete stopalo tokom hodanja ili trčanja ili kada nezgodno doskočite na stopalo nakon skakanja ili okretanja. Neodgovarajuće kretanje skočnog zgloba može dovesti do toga da se ligamenti – koji drže zglob na mestu – istegnu i/ili pocepaju zbog prekomernog kretanja.
U zavisnosti od oštećenja ligamenata, povrede skočnog zgloba se dele na povrede prvog, drugog i trećeg stepena.
• Prvi stepen je lagano istegnuće ligamenata (distenzija).
• Drugi stepen je delimično pucanje ligamenata (parcijalna ruptura).
• Treći stepen je potpuni prekid ligamenata (kompletna ruptura).

U zavisnosti od izraženosti otoka i sposobnosti oslanjanja na povređenu nogu nakon povrede možemo dobiti prvi utisak o težini povrede – dok je ne pogleda stručno lice (lekar).
• Ukoliko je otok blago izražen i moguć je hod sa poštednim oslanjanjem na povređenu nogu, povreda je istegnuće ligamenata (distenzija).
• U slučaju velikog otoka i nemogućnosti oslonca na nogu, najverovatnije se radi o kidanju ligamenata (ruptura – parcijalna ili kompletna).
• Kod ovakvih povreda najvažnije je ne prevideti mogući prelom koštanih struktura (potrebno je uraditi rendgenski snimak skočnog zgloba).
Pregledom lekara utvrđuje se postojanje bolne osetljivosti u predelu koštanih struktura zgloba (sumnja na prelom), kao i kompetentnost ligamenata skočnog globa (nestablinost skočnog zgloba). Povrede skočnog zgloba sa kidanjem ligamenata uzrok su nestabilnosti zgloba, što se proverava posebnim testovima. Najveći problem u lečenju težih uganuća skočnog zgloba (kada su pokidani ligamenti) predstavlja mogućnost nastanka hronične nestabilnosti zgloba sa čestim ponavljanim uganućima.


LEČENJE POVREDA SKOČNOG ZGLOBA
Lečenje povreda skočnog zgloba sprovodi se u tri faze. Cilj lečenja je potpuno funkcionalno osposobljavanje skočnog zgloba za vraćanje u plesnu salu sa minimalnim rizikom za ponovno povređivanje.

  • Prva faza lečenja obuhvata period od 48-72h od nastanka povrede.
    U ovoj fazi primenjuju se principi akutnog lečenja sportskih povreda – RICE (Rest, Ice, Compression, Elevation).
    Primenjuje se:
    • Led lokalno u trajanju od 10-15minuta (krioterapija).
    • Elastična bandaža elastičnim zavojem.
    • Mirovanje.
    • Elevacija (podizanje) noge iznad nivoa srca.
    Tretman ledom ponavljati na svaka dva sata (u početku, posle prorediti). Cilj ove faze je borba protiv nastanka otoka i smanjenje bola.
    U slučaju postojanja:
  • izraženog otoka,
  • krvnog podliva,
  • bolne osetljivosti koštanog ispupčenja skočnog zgloba i
  • nemogućnosti oslanjanja na nogu
    neophodno je javiti se lekaru što pre, i uraditi rentgenski snimak zgloba!
  • Druga faza lečenja predstavlja period mirovanja sa uvođenjem programa postepene aktivacije skočnog zgloba i traje od 1 do 3 nedelje, u zavisnosti od težine povrede.
    Kod povrede kidanja ligamenata postavlja se imobilizacija (ortoza ili gips), dok je kod povrede istegnuća ligamenata dovoljna kompresija elastičnim zavojem uz mirovanje.
    U ovoj fazi se i dalje primenjuje krioterapija (lagano masiranje ledom kružnim pokretima) 5-7 minuta tri puta na dan, posle čega se može koristiti neka od masti ili gelova protiv bolova, kao i masti ili gelovi koji sadrže heparin za smanjenje otoka.
    Kada otok i bol nestanu, počinje se sa programom kineziterapije (vežbe za oporavak).
    Program kineziterapije se sastoji od:
    • Vežbi pokretljivosti zgloba – pregibanje/opružanje, koje može biti pasivno (pomera se stopalo rukom) ili aktivno (pomeramo stopalo mišićima stopala).
    • Vežbe jačanja mišića stabilizatora stopala.
    • Vežbe istezanja – obnoviti obim pokreta skočnog zgloba postepenim vežbama opružanja i pregibanja stopala (fleksija, ekstenzija – za plesače poznatiji kao POINT I FLEKS) sa strogim izbegavanjem pokreta izvrtanja i rotacije (inverzija, everzija).
  • Treća faza lečenja se sprovodi kada je povređeni zglob bez simptoma i otok se povukao.
    Tada se dozvoljava:
    • Pun oslonac na povređenu nogu.
    • Vežba se pun obim pokreta.
    • Sprovodi se kompletan program vežbi jačanja mišića.
    Mišići koji okružuju povređeni zglob daju podršku i stabilnost skočnom zglobu, tako da je njihovo jačanje od presudnog značaja za funkcionalni oporavak i prevenciju nove povrede.
    KAKO SMANJITI RIZIK OD POVREDE SKOČNOG ZGLOBA
    Ja lično preporučujem plesačima da rade vežbe za stopala svaki dan, u trajanju od pet do deset minuta.
    Naučna istraživanja su pokazala da jaki mišići stopala smanjuju incidence povrede, I potpomažu brži oporavak i povratak na scenu ukoliko do povrede ipak dođe.
    Neke od vežbi koje preporučujem možete videti ovde:
    https://www.facebook.com/353307748099013/videos/551736692364591
    Povređeni zglob je spreman za povratak u plesnu salu kada:
    • Nema bolova u povređenom zglobu.
    • Ostvaren je pun obim pokreta zgloba.
    • Poseduje 90% snage mišića u poređenju sa zdravom nogom.
    Posle povrede skočnog zgloba postoji 2-3 puta veći rizik za ponovni nastanak povrede, pa se preporučuje preventivna upotreba bandažera ili ortoza. Obavezno je održavanje snage i elastičnosti mišića, kao i zagrevanje pre fizičke aktivnosti.

V. B.

Leave a Reply