Kada pomislite na klasičan balet, prva slika koja se javi je mršava devojka u baletskoj haljini (pački), kose skupljene u punđu i sa krunom ili stilizovanim labudovim perjem na glavi. Doduše, kod nekih klasičan balet prvo asocira na „muškarce u helankama“.

Tek, ovde ćemo se baviti pitanjem – zašto su balerine mršave, i da li je uvek tako bilo?

Ako se vratimo na same početke baletske umetnosti, videćemo da tadašnja primabalerina ne bi nikako odgovarala današnjim zahtevima za fizički izgled.

  • Marija Taljoni (Marie Taglioni) 1850. godine.

Čuvena balerina sa početka XIX veka, koju su savremenici opisivali kao „slabih proporcija“, očarala je baletski svet bez obzira na svoje eventualne telesne nedostatke.

Mari Taljoni, švedska balerina je bila prva u nizu mnogih koje su pronašle svoj umetnički izraz kroz nesavršenosti tela.

  • Pjerina Lenjani (Pierina Legnani) 1891.  

Ruska balerina, za koju su govorili da je njeno izvođenje princeze Aurore u „Uspavanoj lepotici“ božanski graciozno i neverovatno snažno. Način na koji je ona u to vreme vrtela piruete je ostavljao gledaoce bez daha.

  • Ana Pavlova, 1924.

Za većinu poznavalaca baletske umetnosti, ime Ane Pavlove je urezano na prvom mestu.

Koreografija „Labud“ na muziku Sen Sansa je originalno napravljena upravo za nju. Prva od balerina koja je balet donela i na Afrički kontinent, gde je organizovala gostovanja čitavog ansambla. Dešavalo se da se celovečernji program sastoji samo iz koreografije „Labud“ koju bi ona izvodila iznova i iznova.

Imala je neponovljivu krhkost na sceni, a njeni slabi nožni članci i kriva stopala su doveli do dizajniranja modela današnjih baletskih tzv. špic (tvrdih, gipsanih) patika.

  • Margo Fontejn (Margot Fonteyn), 1950.

Partnerka Rudolfa Nurejeva. Kada su prvi put zajedno plesali, bili su pozvani na bis neprevaziđenih 28 puta.

Njena ravna stopala su predmet legendi i razgovora u baletskom svetu, a njene butine bi za današnje balerine bile prejake.

  • Suzan Farel (Suzanne Farrell), rođena 1945.

Prva u eri super-mršavih balerina, predvodnik takozvanog Balanchine body standarda.

Era super-mršavosti je pokrenuta od strane velikog koreografa, Džordža Balanšina (George Balanchine), koji je zahtevao da njegovi igrači budu premršavi, da skoro uopšte nemaju ni mišićnu masu (o masnom tkivu nema ni reči), da bi ostavljali nezemaljski efekat na sceni. Njegova čuvena rečenica je: „Moraju da se vide kosti, ne jedi ništa“.

S obzirom na to da je ne samo kvantitetom već i kvalitetom mnogo uticao na baletsku scenu, smatra se glavnim uzrokom ekstremne mršavosti balerina.


 

  • Misti Koplend (Misty Copeland), rođena 1982.

Pojava Misti Koplend je znak da se nešto dešava u svetu tako rigoroznom, kao što je svet klasičnog baleta.

Pored toga što je prva tamnokožna primabalerina Američkog Baletskog teatra (American Ballet Theatre), ona je i prva koja sa gordošću ruši ukorenjeni stereotip mršavog tela.

Mišićava, visoka, sa telom koje nije ukanonizovano (zbog čega su je prvo i odbili na prijemnom ispitu u baletsku Akademiju), Misti pokazuje da čelična volja i izuzetan trud mogu da prevaziđu prirodne nedostatke.

Njen uspeh je toliko velik i izuzetan, i primer toliko inspirišući, da je čak dobila svoju Barbi lutku (obučena u  kostim Žar ptice, iz istoimenog baleta) a ogromna kompanija sportske opreme Under Armour je upravo nju uzela za svoje zaštitno lice.

Nadam se da upravo to pokazuje da je moguće izaći iz nezdravih okvira preterane mršavosti, i da je Misti samo prva u nizu balerina zdravog, sportskog izgleda.

V. B.

Slike takmicenja
Slike takmicenja
Slike takmicenja